Ukoliko želite da vidite najnovije vijesti, kliknite ovdje!

Priče čitalaca

Kako sam promenila karakter

Kako sam promenila karakter

6. februar 2016

Promeniti karakter? Pretpostavljam da je to za većinu ljudi, kao i za mene, bilo nešto o čemu se i ne razmišlja jer spada u domen nemogućeg. Karakter uglavnom doživljavamo kao nešto nepromenljivo, kao konstantu u koju se ne dira. Slično, recimo, genima, koje nasledimo, i - to nam je što nam je. O promenama nema ni govora! Kad se, međutim, umesto formulacije „menjanje karaktera“, kaže – „promena pogleda na život i na svet“, „promena odnosa prema sebi, okruženju“, tada to i ne izgleda tako nemoguće. To čak pomalo zvuči kao poziv na akciju. Kad sam saznala da sam ozbiljno bolesna, ta promena je postala hitan ultimatum, jer bez njega nema ni ozdravljenja. Sve to sam shvatila veoma brzo uz pomoć mog Velikog Učitelja Lazareva!

Kakav je to bio moj karakter koji je doprineo bolesti i doneo mi mnogo patnje? Težak, najkraće rečeno, kako to danas vidim sa distance. To, međutim, pre bolesti nisam doživljavala kao nešto opasno, a pogotovo nisam imala ideju da ga menjam. Ok, vidim da sam prilično ekstremna, da su mi reakcije burne, da sam majstor da zamutim i iskomplikujem situaciju...ali šta da se radi? Drama je očigledno bila moj životni žanr. Kako sebi često dajemo „popust“ i „pomilovanje“, razmišljala sam: “Pa dobro, priroda mi je dosta žestoka, ali imam i puno svetlih strana“. I..., tako počnem za sebe da nabrajam te dobre strane, i one bogami svojom ružičastom bojom uspeju da u mojoj svesti preboje sve to što je bilo crno. Ko je još bio realan u proceni samog sebe?! Bolest je za tren sve to promenila. Nije bilo vremena za analize. Osetila sam da moram hitno početi da se menjam kako bih preživela.

Prosto sam gutala knjige Lazareva, sve što je napisano. Shvatila sam šta su ljutnja, uvredljivost, preterana osetljivost - moji stalni pratioci, kako mogu da deformišu energetsko polje i da opako rade protiv ljubavi. Uznemiravalo me je gotovo sve, od oronule fasade, smeća na ulici, sirotinjskog predgrađa, gužve, nečije sudbine, događaja u blizini ili na drugom kraju sveta. Često sam primećivala da se na mene „lepe“ stvari koje većina ljudi i ne primećuje. Na moje zaprepašćenje, sistem Lazareva mi je pokazao kako i duhovnost može da bude pogubna ako postane samoj sebi cilj. Nikada nisam ni sanjala da upravo tu nastaju moje otrovne žaoke, poput preterane samokritičnosti, nezadovoljstva sobom i drugima, neslaganja sa stvarnošću, neprihvatanja sveta, potrebe da stalno analiziram i seciram sve moguće prilike i neprilike. Ljudima i situacijama sam nalazila zamerke velikom brzinom, a da nisam shvatala da upravo na taj način sebi pokazujem koliko sam superiorna u odnosu na okruženje. Čitajući Lazareva, veoma posvećeno i detaljno (a, kako bih drugačije, kada mi je pretila smrtonosna dijagnoza raka dojke!), brzo sam sklapala slike i uvidela sam da mi karakter radi o glavi i da se moram što pre osloboditi mnogo toga što mi remeti mir i zdravlje.  

Zahvaljujući Učitelju, shvatila sam koliko svest može da bude pogubna, koliko mi energije oduzimaju stalno oslanjanje na racio i logiku, na beskrajna razmišljanja, sistematične analize, vrednovanja, premeravanja po svim dimenzijama. Bila sam majstor da u drugi plan stavim emocije i intuiciju, kako bih uvek dala prioritet njegovom veličanstvu - umu?!

Početna lakoća učenja uz sistem Lazareva i moja prilično uspešna akcija menjanja karaktera naišli su, međutim, na ozbiljnu prepreku. To se desilo kada sam shvatila da ću, prateći Sistem, u celu priču morati da uključim ljubav prema Bogu i da krenem da se približavam božanskom. Još ću morati naučiti da razlikujem ljudsku i božansku logiku?! Da ću, štaviše, morati polako da napuštam ljudsku logiku. To me je, malo je reći, skroz ošamutilo. Kao da mi je neko rekao da ću morati da se odreknem ruke! Da, upravo tako, jer sam bila više nego srasla sa ljudskom logikom koja mi se poput svemoćne ruke nalazila u svakoj prilici. Tako sam živela, kao klasični zavisnik od ovozemaljskih dobara i individualnih vrednosti. Bog i molitva, ljubav prema Svevišnjem i slične kategorije, za mene su bile daleke i nepoznate. Osetila sam da je vrag odneo šalu i da ću morati da uronim u svet nepoznatog, od čega me podilazila jeza! Crkvu sam do tada jedino gledala kao turističku atrakciju. Posetila sam puno crkava, manastira, svetilišta. Znala sam pomalo o tehnikama izrade fresaka, mozaika...I, to je bilo sve. Bog je za mene bio poput vremešnog, dugobradog "čikice", koji je negde na nebesima, posmatra nas i meri nam postupke. Možda ponekad i iscedi neki oblak na nas. Tu naivnu sliku sam nosila još od detinjstva, ko zna iz koje priče ili slikovnice, i ona se nije vremenom menjala.

Čitam Lazareva i shvatam da ću svu ljubav morati da poklonim upravo tom "čikici"? Idem nesigurnim korakom početnika, lekciju po lekciju. Shvatam da je reč o Gospodu koji nas je stvorio i koji nam daje puno ljubavi. Shvatam da na tu ljubav mi moramo da uzvratimo ljubavlju i zahvalnošću. Lazarev me je malo ohrabrio kada je objasnio da se Bog ne voli kao čovek, kao komšija. Ali ni to uputstvo mi nije baš bilo od neke koristi. Nije mi stvar olakšalo ni saznanje da je jedino ljubav prema Bogu večna. Pitajući se kako ću savladati te lekcije o meni, do tada nepoznatoj ljubavi, počela sam da pravim male pomake. A onda me je gotovo paralisalo saznanje da nam Bog šalje neprilike i različite situacije kako bi nam se pročistila duša i iz nje izašla sva crnila i nečistoće. I upravo se na taj način razvijaju ljubav, harmonija i milosrđe u svima nama. Prvi put čujem sve to. „Prilično sam naučila za kratko vreme ali sad treba da prihvatim i to da je pravi lek za moju dušu to što sam se razbolela“ - tako sam u čudu razmišljala i osećala kao da sam na pragu najvećeg ikad zabeleženog apsurda. Paralelno sa zbunjenošću i susretom sa stvarima potpuno tuđim mom iskustvu, počela sam da razmišljam i o molitvi. Lazarev govori o tome...a šta će đak nego da sledi Učitelja.

Ne znam da li mi je donekle pomogla moja profesija i bavljenje rečima, ali desilo se da sam ubrzo smislila molitvu. Reči su dolazile same. Ponavljala sam ih neumorno satima, čisto mehanički, dok nakon nekoliko dana nisam osetila dubinu i važnost izgovorene molitve.

 Počela sam da osećam ljubav prema Bogu. U stvari, nisam bila sigurna da li je To Ta Ljubav ali, bez svake sumnje, dolazile su velike promene. Vidno su me napuštale negativne misli i emocije. Osećala sam unutrašnji mir, pitomost, harmoniju, odsustvo svakog straha. Posle mnogo godina ponovo letim avionom, idem liftom...Nestalo je nelagodnosti i straha koji su me godinama blokirali. Pobegla je negde klaustrofobija; ustuknula pred ljubavlju i ništa mi više ne može. Iščezle su ljutnje, nezadovoljstva sobom i drugima, ono moje kritičko oko koje je svuda nalazilo zamerke. Gde nestade Ona Ja? Prateći sistem Učitelja, osetila sam neizmernu rasterećenost i lakoću...osetila sam koliko je lepo biti bez briga. Svet, u kojem sam ranije talentovano otkrivala nedostatke i nesavršenost, pretvorio se odjednom u udobno i sasvim prihvatljivo utočište. Osetila sam prvi put koliko je lepo živeti i sve oprostiti i drugima i sebi. Ranije sam živela u paklu, jer nekim bliskim ljudima nisam nikako mogla oprostiti neke stvari. To me jelo iznutra, stvaralo mi paklene sekvence, stalnu uznemirenost i osudu. Čitala sam i ranije puno o tome i shvatila da moramo sve oprostiti kako bi se oslobodili tog balasta i počeli da živimo normalnim ritmom. Ali, kako to izvesti, kako oprostiti? Puno puta sam donela odluku da ću to uraditi! Tačnije rečeno, tu odluku je doneo moj razum. Ali....trla baba lan! Ništa nije bilo od toga. Odluka je padala u vodu već sledećom prilikom i pakao je postajao još veći. Prvi put sam uz pomoć Lazareva shvatila kako treba opraštati. Kako se to radi. I to mi je pošlo za rukom. Potpuno me preporodilo saznanje da nikada ne treba tražiti krivca, jer on jednostavno ne postoji. To saznanje je zasijalo kao najlepši dijamant na mom putu promena. Desilo se još puno toga. Počela sam da hodam i govorim polako, nestali su moja stalna užurbanost i teatralnost. Zbogom visoke frekvencije! Kasnije sam kod Lazareva pronašla objašnjenje da su ta „mekoća“ i oduzimanje brzine, znak da nestaje unutrašnja agresivnost.

Nije bilo sumnje, moj karakter se promenio. Tačnije rečeno, bio je prinuđen na to. Moćna kombinacija sistema Lazareva i moje volje, učinila je da je bolest nestala. Ustuknula je pred ljubavlju! 

Ako ovih dana vidite na ulici jednu pitomu, blagorodnu ženu, sa osmehom i ljubavlju u očima, to će značiti da ste me prepoznali. Oni koji me znaju jedva me prepoznaju. Kažu da sam se prolepšala i podmladila bar nekoliko godina.

Jovanka Radović

Pismo jedne žene iz Crne Gore...(nastavak)

Pismo jedne žene iz Crne Gore Sergeju Lazarevu (nastavak)
 27. januar 2016


Već sam na početku priče o bolesti i ozdravljenju pomenula pomalo čudnu epizodu sa ujedom krpelja. Kasnije se, međutim, pokazalo da taj bizarni momenat ima svoje mnogo dublje značenje i objašnjenje...

Bila sam, malo je reći zapanjena, kada sam prije mjesec dana, čitajuci knjigu S.N. Lazareva „Prvi korak u budućnost“ (1.), na strani 204., naišla na nastavak moje „krpeljijade“.

Naime, Lazarev razgovara sa prijateljem o jednom čovjeku koga je, uz teške posledice, ujeo krpelj i kaže:

„Krpelj ne ujeda svakog...Najverovatnije da je kod tog čoveka postojalo veoma duboko nezadovoljstvo sudbinom, koje je preneto i na decu...što je čovek duhovniji, time može da doživljava veće nezadovoljstvo sudbinom, jer se ona ne podudara sa njegovim željenim idealom, sa onim što je očekivao da će dobiti...“

Na cijeloj strani knjige Lazarev govori o tome koga ujeda krpelj i zašto... U priči o čovjeku koji se ozbiljno razbolio zbog ujeda krpelja, prepoznala sam do najsitnijih detalja sopstveno nezadovoljstvo životom i sudbinom, jer se oni nikako nijesu uklapali u moju ružičastu, unaprijed iskonstruisanu viziju. Daleko su bili od toga kako sam smatrala da me sleduje i da zaslužujem?!

Ova zanimljiva epizoda o paukolikom parazitu pokazala mi je još jednom koliko je sistem Lazareva moćan i koliko nam do gotovo nevjerovatnih detalja pruža cjelovitu sliku svijeta. Nama, koji prepoznajemo ogromnu snagu tog sistema, ostaje samo da uronimo u taj unikatni splet duhovnih zakona i da ga iskoristimo za svoje dobro i dobro drugih.  

 

Pismo jedne žene iz Crne Gore Sergeju Lazarevu

Pismo jedne žene iz Crne Gore Sergeju Lazarevu
22. januar 2016

Moja priča počinje aprila 2015...

Dok sam bila na selu, ujeo me je krpelj. Šokirala sam se kad sam ga pronašla na stomaku i počela sam da istražujem tijelo, u strahu od neke opasne infekcije. Tako sam napipala kvržicu na dojci. Nekoliko dana kasnije, dobila sam dijagnozu – rak desne dojke (18 mm, nijesu nađene metastaze). To je bio veliki šok, jer nikada nijesam bila bolesna, niti je neko u mojoj porodici imao tu dijagnozu. Promijenila sam odmah ishranu (uključila puno voća i povrća, isključila šećer, meso i mlječne proizvode). Izolovala sam se potpuno, otišla na selo, napustila stresan posao.

Odmah sam počela da primam hemoterapije i imala sam ih četiri, do operacije 1. septembra. Puno sam provodila vremena na internetu, tražeći pomoć u liječenju. Čitala sam o raku i iskustvima ljudi na nekoliko jezika. Krajem jula sam na internetu naišla na jedan video Lazareva, mada to nijesam tražila. Ispostavilo se kasnije da mi je ta ”slučajnost” odredila sudbinu i bila presudna u izlječenju.

Ranije sam čula za Lazareva i godinu ili dvije prije bolesti sam gledala neke njegove video zapise. Bilo mi je veoma interesantno ali se nijesam tim dublje bavila. Smetalo mi je stalno pominjanje Boga, što sam, kao ateista uvijek povezivala sa nekom vrstom manipulacije. Ponovni susret sa sistemom Lazareva, krajem jula, počela sam čitanjem knjiga iz serije „Dijagnostika karme“. Živjela sam sama na selu i gotovo kao u transu čitala sam te knjige. Budila sam se noću, čitala, pa opet čitala, gotovo da nijesam spavala. Nijesam osjećala nikakav umor. To što je napisano, mnogo više sam prihvatala emocijama nego sviješću (Lazarev je govorio o tome da je upravo na taj način čitao i razumio Bibliju). Veoma brzo (otprilike nakon nedjelju dana), otkrila sam šta je deformisalo moje polje i šta treba da mijenjam u karakteru. Krenula sam i da se molim prvi put u životu. Brzo sam osjetila velike promjene...Krenula je ljubav, bila sam ispunjena radošću i činilo mi se kao da lebdim. Istovremeno su se mijenjali i ljudi oko mene. Postali su mekši, pitomiji, sa mnogo više razumijevanja. Ćerka me je gledala sa čuđenjem, kao da se pitala da li sam to ja. Čak me je u šali prozvala „benigna mama“. Pričala sam jednom prilikom telefonom sa sestrom o temi koja je gotovo uvijek u meni izazivala zajedljivost i otrovne komentare. Ovog puta bila sam puna topline i blagosti, a sestra mi je rekla: „Prepoznajem ti boju glasa, inače bih mislila da to nijesi ti!“

Čitajući Lazareva, odmah sam shvatila da bolest nestaje čim uspijemo da se oslobodimo balasta koji nam deformiše polje (dušu). U takvom stanju sam očekivala da će tumor nestati i nadala se da neću ići na operaciju. Tek kasnije sam uz pomoć Lazareva shvatala šta znači „očekivati i nadati se“ (o tome odlučuje samo Bog!). Pregledom od 26. avgusta je utvrđeno da je tumor smanjen na 7,3 mm. Bila sam neraspoložena, jer sam očekivala da je nestao! Neraspoloženje je trajalo veoma kratko i odmah sam sve prihvatila tako kako jeste, sa dubokim mirom u duši, bez ikakvog straha i brige.

Za nekoliko dana, 1. septembra, uslijedila je operacija. Nijesu nađene kancerogene ćelije, tumor se potpuno povukao!!! Ljekari su govorili o velikom uspjehu hemoterapije?! A ja sam u srcu nosila velikog Lazareva koji mi je pomogao da se izliječim. Septembra 4. je osvanuo poseban dan, rođendan Lazareva, i to je bila lijepa prilika da mu pošaljem čestitku, sa velikom zahvalnošću i željama za dobro zdravlje. Već tada mi je bilo jasno da je sve to samo početak moje neprekidne veze sa sistemom Lazareva. Nastavila sam da čitam, gledam video zapise... Raduju me nove knjige i novi sadržaji na njegovom sajtu.

Nakon operacije sam dobila nove hemoterapije (4) i njih sam prošla bez problema. Uz pomoć vjere i ljubavi, povezanosti s Bogom! Čak sam te hemoterapije nazvala „vodene terapije“ jer nijesam osjećala da mi bilo kako štete! Često se sjetim priče o Černobilju i nepostojanju radijacije u kući vjernika!

I tako se nastavlja moja priča...Problema ima puno! Ljubav nekada nestane, kad najmanje očekujem. Pojavi se „stara Ja“ („maligna Ja“), a onda se ponovo vrati ljubav. Uzleti i padovi! Stalno! „Život je sinusoida“ – kako kaže Lazarev. Učim se, borim se da sve prihvatam kao Božju volju, da sve prihvatim s ljubavlju!

Lazarev me stalno prati! U glavi su mi stalno njegove rečenice! Volim njegovu senzibilnost i dječački šarm, koje pokušava da prikrije navodnom oštrinom i grubošću. Često zaspim slušajući njegova predavanja.

Dugujem mu ogromnu zahvalnost! Zahvaljujući njemu, iskustvo sa bolešću se za mene pretvorilo u jedno od najljepših poglavlja života.

Zaustavila sam se... napravila veliko spremanje, počela da živim lakše i dublje, sa blagošću. Počela sam da volim ljude, da volim sebe, da budem mnogo pažljivija prema svima, da praštam i da idem kroz život raširenih krila. Kao da ću sjutra umrijeti - kako piše u Bibliji.    

 


 

Pratite nas na Facebook-u

Zvanična stranica S.N. Lazareva na FB

___________________________________

S.N.Lazarev oficijelni kanal na srpskom: 
S.N. Lazarev

S.N.Lazarev oficijelni kanal na ruskom: Лазарев Сергей Николаевич

S.N.Lazarev oficijelni, međunarodni kanal: Lazarev Sergey official channel

 ___________________________________

Informacije o porudžbinama izdanja S.N. Lazareva

___________________________________

Donacije

U posljednje vrijeme, mnogi koji me prate, posebno oni koji žive u drugim zemljama, pisali su mi da bi željeli da plate za moje knjige i DVD izdanja, jer ih nisu mogli naći u svojoj zemlji. Ukoliko se odlučite podržati moj rad, informacije potražite ovdje.

Novosti

kliknite ovdje
Uputstva za rad na sebi
Dugo vremena nisam razumeo, zašto ljudi, koji su pročitali moje knjige, ne mogu ili neće da shvate šta se sa njima dešava i šta treba da rade?

kliknite ovdje
Informacije za početnike
Prva stvar koju treba da shvate novajlije ovo nije ezoterija u običajenom smislu riječi, ovo nije bajka, ovo nije fantazija.

Sve novosti »

Kontakt

Želite nas kontaktirati ili imate određeno pitanje? Popunite kontakt formular.